101. Đir konalom za vodu iz 1437.g.
Ka je meštar Onofrio gradijo kono za vodu davnog 1437. godišta sikuro nie misijo da će proć toliko godištuna, a da će njegov kono bi još, deboto intjeri, zbij samo ko građevina. Altroke, sa krozanj ne kuri više voda, jebo se poslie ogradijo drugi jači vodovod kojiem voda teče u Grad.
Intanto je u neđeju, šesti vejače, kumpanija iz Udruge partila s Luncijate u đir jednim dielon konala i to onega što lazi ko zmija kornižon poviše lieve bande rieke Omble u Rijeci dubrovačkoj.
S ovega diela što gleda prem jugozapadu puca vista pro Gruške vale i Lapada, đe su jubiteji naturalog mogli viđe brodove, hotele, liepe kuće i zelenu borovu razglednicu. A ondar ka je Onofrio tuda kopo kono, otole su se mogli viđe po đe koji palac, lozu po Gimanu, stada ovaca i krava po Lapadu i kvando i kvando trabakule na moru.
S one bande što gleda prem śeverozapadu otvara se sva Rijeka. Ispo ostane Sustjepan, a jesu ga srbi bili isfistali u domovinskon ratu, sa je još u ladu, dok se pro rieke sunča Mokošica, Nova Mokošica, gori po stranom Petrovo selo i alfine kuća do kuće do Rožata i Komolca.
Ka se śetimo Onofria kako ćera manovalce da kopaju i inkartavaju kono moremo imađina što su oni odozgo mogli doli viđe. Viđeli su barkarijole kako veslajući tramakaju jude s jedne bande rieke na drugu. Nijesu mogli ču kako oni u brodaricama ćakulaju, znaš, jednom će ođe bi grandiozan mos koji će viśe na žicama. Đa, svekolici su se u čudu pogledivali, što ovi o mostu parlata, sikuro je jadan skavedo.
Ta se krajen rieke moglo viđe baštine, palace, imanja s lozon po docima, a po stranom između dubova bile su kuće kmetova. Njiove su kuće bile gori da čuvaju ove uz kraj rieke radi komita iz strane.
Oni što su kopali kono ka bi montali malo glavon, onda ka hi je proto puštijo da zamotaju škiju, mogli su doli viđe trabakulu koja je dovela kamen, mujaru i klak za zdanje u gradnji. Biće miśeli kako je onien doli što spravjaju pržinu lasnie jerbo su na bandi o sunca. A oni doli su mišeli da oni gori ima boju đornatu jerbo je to bilo dobro pogođeno i veoma važna rabota. Ni jedni ni drugi niesu mogli predviđet kako će tamo nekoga 2011. godišta gori po suhom konalu hodi nakvi judi obučeni u teniske, rebatinke i đakete i gleda kroz oćale o sunca njiove već vjekovima ruvinane dvorce. Neki će bi ruvinani još o franćeza, srba i crnogoraca u 1806.g., neki u domovinskon ratu, nešto će se profunda i samo, a nešto će osta i zdravo.
E sa, balica je stala na kuk s kojega se vidi rieka o izvora do ušća, tu se je na sunce iz saketa svega ispotezalo i navalilo ko da su prešmagnuli. Doma ti se jede, ne jede, ako ti nie po gustu brcne se obiesno po pjatu, ali na zraku sve donešeno se skonsumalo.
Jope nesretni Onofrio ka je nosijo težacima jesti nosijo in je pračieg larda i pancete s dosta česna i kapule. Jedno je davalo forcu judima, a drugo čuvalo od boleština. Iako nie ni zno da će postoja pračija-tičija gripa on je težacima već onda za svaki slučaj, umjesto cjepiva, do pračie pancete i česna.
Kako je vas kono u osoju, kako nema s ove bande sunca, tako i rosata duje ostada duž konala. Insoma su cielim đirom svekolici pazili što je gospar Nikša spjegavo, koji je koji dvorac, đe su bile granice Astareje i o jubavniem jadima nekie tadašnjieh plemića i pučana.
Judi sa idu kolafjako konalom i kontaju kako je negda voda iz ovega konala bila čista, bistra i studena. E, tako su negda oni što su u znoju lica svog štemali pus kam, zamišjali da ako se tuda negda u budućnosti pro njiova truda budu smucali neki judi, neka sa sobon nosu za pi, kloriranu, filtriranu, mlaku, skupo plaćenu, ko zna đe natočenu, vodu u plastičniem botijama.
Adijo Vam.
Miše Miloslavić